Позкозарско село Омарска налази се на сјеверозападном дијелу Републике Српске и источном дијелу општине Приједор. Обухвата јужне обронке планине Козаре, гомјеничко-омарско-приједорско поље.
Површина катастарске општине је 3253 хертара. Према статистици у РС у 2001. години број становника је био 3622, а насељеност је нешто већа од једног становника по хектару. Ово, некад општинско подручје и мјесто, сада је локално средиште околних села, која му по свом географском положају и традицији гравитирају. Омарска је удаљена од Приједора жељезничком пругом 18 км, а од Бања Луке 36 км.
Омарска се међи са сјеверне стране са општином Градишка, са селима Турјаком и Подгадцима. Ова граница се протеже врховима Козаре и виса Лисине (надморска висина (н.в.) је 918 метара) и Превије (н.в.) је 899 метара.
Са источне стране омеђена је дијелом ријеке Бистрице, између села Омарске и Нишевића. Бистрица утиче у ријеку Гомјеницу у Доњој Омарској. Ријека Лушица извире у Кукићима и улијева се у Бистрицу.
Са јужне стране Омарска се граничи са селима Градином и Марићком, а граница иде ријеком Гомјеницом, од Арапове ћуприје до граница села Ламовите и Омарске.
Са западне стране Омарска је омеђена копненом катастарском границом. Граница починје од ријеке Гомјенице према Козари, преко парцела зајажја и до одлјевка јаза, прелази преко ријеке Криваје и иде рјечицом Чутуром, чинећи границу села Ламовите и Омарске. Граница се даље наставља ријеком Ламовита све до реона Ломови.
Ширину села чине правац исток-запад, од ријека Бистрице до Чутуре, која протиче испод жељезничког моста у Бувачима. Растојанје тих ријека је око 2 км што представља ширину села. Дужину села чини правац сјевер-југ од виса Лисине до ријеке Гомјенице. Дужина села је 12 км. Оваква подјела села Омарске и Ламовите настала је у вријеме владавине Турака.
Оваквом подјелом обухваћено је гомјеничко поље до жељезничке пруге (штреке), плодни оранични и ливадски дио. Омарско поље је равничарско-брежуљкасти предио, а обухвата простор од жељезничке пруге до Банске цесте. То је оранично – ливадски и воћарски предио.
Шумски и планински дио обухвата површину од Банске цесте до границе са општином Градишка. То су површине под квалитетном листопадном и црногоричном шумом, богате изворима планинске воде и оазама пашњака, а дијелом је терен погодан и за гајење воћа.
Омарска се налази у терцијарној котлини, спуштеној између планина Козаре на сјеверу и Бехремеганице на југу, те побрђа Нишевића на истоку.
Ова морфотектонска предиспозиција омогућила је да истим правцем буду изграђене двије врло значајне саобраћајнице које се сијеку са Омарском. То су: жељезничка пруга Банја лука-Добрљин-Загреб и магистрални пут М-4 Бања Лука-Приједор-Нови Град. Добра саобраћајна инфраструктура омогућује да подручје Омарске буде добро повезано са гравитационим граничним подручјима.
Подручје Омарске у долини ријеке Гомјенице обухвата богато налазиште жељезне руде што њеном економско-географском положају даје посебне квалитете и доприноси интензивнијим економским везама са неким индустријским срединама. Посебан значај чине Козара и Лисина које омогућују да се из шире околине, преко Саве па до Озрена, примају и шаљу радио-таласи, путем радио и ТВ предајника. На Лисини су послије бомбардовања релеја Козара 1995. Године изграђени нови радио и ТВ предајници.
Земљиште је равничарско-брежуљкасто-брдовито, различитог геолошког састава, од поздола (киселкасто земљиште) па до плодних наноса у Гомјеничком Пољу и поред ријека, које за вријеме поплава наносе плодни наплавак, муљ. Преко љета, кад је мање падавина, неке ријеке пресуше, а неке смање водоток.
На овако разноликом географском терену има услова за живот разноврсног биљног и животињског свијета. Има доста ловне дивљачи: зечева, срна, дивљих свиња, итд. Некада је било и јелена који су преко Саве долазили на Козару. Такође има и пернате дивљачи: фазана, јаребица, препелица, дивљих голубова и других. У Козари је до недавно било и медвједа. Има и друге дивљачи, као и штеточина: вукова, лисица, дивљих мачака, јазаваца и творова.
У ријеци Гомјеници још има разноврсне рибе: штука, сомова, младица и друге ситне рибе. У осталим ријекама и потоцима такође је било рибе док се нису припојиле канализације са отпадном водом, које су проузроковале уништење флоре и фауне тих ријека и јаруга.
