Omarska

ПОДРЖИТЕ ИНЦИЈАТИВУ ВРАЋАЊА СТАТУСА ОПШТИНЕ ОМАРСКОЈ

ИСТОРИЈА ОПШТИНЕ ОМАРСКА

Прва општина Омарска формирана је 1929. године. Подручје општине Омарска обухватала је следећа села: Омарска, Нишевићи, Градина, Јелићка, Марићка, Криваја, Петров Гај, Кевљани, Ламовита, Бистрица и Буснови.
Сједиште општине било је у Омарској у кући Душана Милетића, трговца из Омарске који је био један од иницијатора за формирање општине Омарска.
Скупштина је имала 30 одборника. Први наченик општине би је Никола –Нина Јокић из Омарске док је први предсједник скупштине био Ђуро Јањић који је послије обављао и функцију Начелника општине. У општини су радили Јуфаз Мађар као биљежник, Ратко Алексић из Буснова као благајник и Анте Ившиновић из Омарске као писар.

У 1945. години формира се нова Општина Омарска тада зван срез Омарска која је обухватала 11 села и имала 15800 становника и фунционисала је до 1947. године када је укинута и припојена срезу Приједор. Предсједник среза био је Мане Талић из Пискавице а, потпредсједник Гавро Љускотра из Буснова. Тада је формиран Мјесни народни одбор Омарска који је дјеловао све до 13.05.1952. године када је умјесто Мјесног одбора формирана Општина Омарска која је функционисала све до 31.12.1962. године. Предсједник општине био је Владо Хајнешевић из Марићке, секретар Јаков Јањић а прва општинска администрација имала је 31 запосленог. За вријеме рада општине у Омарској изграђена је садашања зграда полиције, мјесна заједница, ветеринарска станица, зградаздравствене установе , жељезничка станица. Изграђена је жељезничка пруга из Омарске преко села Градина и Марићка до рудника у Томашици. Изграђен је и локални пут из Криваје до Средње Марићке као и још неколико путева који су спојили околна села са Омарском. Од привредних субјеката радило је осам земљорадничких задруга. Општинска админитрација је била смјештена у стамбеној згради коју је градио срез Омарска 1946 године(зграда иза споменика погинулим борцима Отаџбинског рата).

ПРЕДНОСТИ ПОНОВОНОГ ФОРМИРАЊА ОПШТИНЕ ОМАРСКА

-По истраживању ЕДЕ из 2008. Године ( развојна агенција за Европске стандарде) буџет Општине Омарска износиo би 3.818,034 КМ ( без средстава рудника Арецело Митал);
- највећа смо и најбогатија МЗ у Граду Приједору;
- Омарска као Општина апослутно је економски одржива;
- најмања Општина у нашем окружењу има 139 становника;
- географски заокружена цјелина и положај насеља;
- велико богатство резерви жељезне руде;
- чињеница да је смо већ имала статус општине;
- пејзажна разноврсност;
- бројна културно историјска добра; постојање повољних природних услова за бављење пољопривредом и туризмом;
- постојање основне инфраструктуре за фунционисање општине (развијена
мрежа за телефонију и АДСЛ, развијено напајање електричном енергијом,
постојање мјесне канцеларије, поште, здравствена станица,полиције,
домови културе у скоро свим насељима, трговинске радње);
- постојање добре образовне структуре високошколаца;
- економска одрживост будуће општине;
- неискоришћени хидропотенцијал;
- спремност грађана да управљају својим ресурсима;
- постојање урбанистичко-планских докумената развоја;
- висок ниво производних и прерађивачких капацитета;

Формирањем општине отварају се многе могућности за побољшање живота у заједници, али и за отварање нових радних мјеста.

Шансе су:
- успостављање ефикасне локалне самоуправе која ће радити за добробит заједнице;
- могућност привлачења инвестиција на основу бројних ресурса;
- могућност повлачења средстава за изградњу инфраструктурних и развојних објеката из предприступних и фондова у Европској унији;
- већи развој занатства, пословног сектора и услуга;
- заштита и туристичка валоризација свих културно историјских споменика у Омарској;
- развој пољопривреде и агротуризма;
- културни развој заједнице;
- развој спорта и спортске инфраструктуре;
- могућност успостављања сарадње са европским општинама сличних карактеристика;
-ревитализација и економско оживљавање руралних удаљених подручја будуће општине, које су у постојећој општини потпуно запостављене;
веће повезивање грађана и привлачење капитала из иностранства за развојне пројекте.